Људи су одувијек вјеровали у више силе, попут богова, и пратили владаре како вјерске, тако и државне. Сви владари су настојали да наметну сет правила који би њима одговарао.

      Господ Исус Христ послан од Бога није дошао на овај свијет као владар, већ као човјек и син Божији да направи савез између Бога и човјека ради добробити човјечанства. Према његовим моралним принципима свијет би био савршен. Упркос свему, 67,5% људи који вјерују, не поштују све његове принципе. Најважнији елементи Исусовог моралног кодекса су: „Не убиј, не гњеви се на брата својега, мири се са супарником, не чини прељубе, не куни се, не брани од зла, ко ти узме кошуљу, дај му и хаљине, љуби непријатеље своје“. У данашњем „модерном“ свијету сви настојимо да зарадимо што више и стекнемо што већу приватну својину, не обазирући се на ријечи Господње „лакше је камили проћи кроз иглене уши, него богатом у царство небеско“ те стварамо похлепу у нама. Велики број браће се посвађа због ситница попут подјеле имовине, међе или их њихове жене заваде. Свакодневно бракови пуцају због лагања, прељубе и несугласица, људи се куну мајком и свим светим те сви би ми у случају крађе звали полицију и тјерали правду упркос светим писмима. Једино добро у свом овом злу је што је најмање убистава, али и кад се десе, не открије се починилац.

 

      Тако да смо се сви у 21. вијеку окренули према жељама и тражимо правду и наша права, не покушавајући да помогнемо онима који требају помоћ. Свијет се више не заснива на љубави нити и једном од Исусових моралних принципа, већ парламентарним законима. Да људи више поштују Божије заповијести, свијет би био много љепше мјесто.