Еп о Гилгамешу је написан на дванаест глинених плочица, клинастим писмом, 1700. године прије нове ере. То је најзначајнији сумерски еп.

            Гилгамеш је био легендарни јунак, краљ града Урука, који је по предању био 2/3 бог и 1/3 човјек. Прије упознавања Енкидуа, Гилгамеш је био суров, себичан, самовољан, безосјећајан, охол. Боговима се није свидјело што је Гилгамеш био тако окрутан према своме народу па су послали Енкидуа да се спријатељи са Гилгамешом и да позитивно утиче на промјену његове личности. Када је Гилгамеш упознао Енкидуа и поразио га у борби, он је ипак у њему открио снагу равну својој. Он је у том тренутку осјетио потребу за неким блиским с ким би дијелио добро и зло. Тиме први пут показује људска осјећања. Он и Енкиду су се спријатељили, ишли заједно у борбе и побјеђивали заједно, постали су нераздвојни. Од тада се Гилгамеш потпуно мијења и постаје хуман, осјећајан, храбар, дружељубив. Своја права осјећања показује када је Енкиду умро. Туговао је за њим шест дана и шест ноћи. Пробуђена осјећајност Гилгамешовог срца види се и у томе што некада силни, неукротиви краљ и јунак пред другима пати и јадикује за умрлим пријатељем. „Судбина пријатеља тако тешко лежи на мени, зато журим преко поља и тражим даљине“. Пријатељ кога волим постао је као блато земље. Зар нећу и ја морати да се смирим као он и да не устанем довека?“ Пријатељство са Енкидуом је најљепши и најзначајнији дио Гилгамешовог живота јер му је дало прави смисао и учинило га бољим човјеком.

           Гилгамеш је показао како ништа није немогуће и да свако може постати добар човјек уз правог пријатеља.