Данас је највећи гријех да су људи изгубили осјећај за гријех. То је поражавајуће и бесмислено.

        Осврћући се на протекла времена, схватамо колико су људи измијенили појам гријеха и Исусових моралних начела. Гријех је убиство, прељуба, крађа, разметање. Нажалост, живимо у свијету гдје људи олако прелазе преко таквих ствари, скоро без покајања. Живимо у времену гдје хришћани имају све више питања, али и сумњу у односу на вјеру. Проблеми произилазе из начина живота и понашања. Док се са једне стране све више губи особни контакт с Богом и контакт са црквом као заједницом вјерника, са друге стране савремени начин живота је све безобразнији према хришћанским вриједностима на којима је изграђена наша цивилизација и култура. Савремени хришћанин упада у све тежу ситуацију јер настоји одвојити своје понашање од вјерског живота. У тој животној напетости вјера се све више пребацује у „приватну сферу“, а све мање морална питања постају узрок несигурности како у личном, тако и у јавном животу. Немогуће је бити вјерник код куће, и недјељом на молитви, а осталим данима у седмици, у школи, на радном мјесту, на друштвеним мрежама „неко други“ ко свјесно и због одређених интереса „живи“ далеко од Бога и вјере. Хришћанска вјера тражи од нас да се боримо против неправде. Истински хришћани живе у трајној напетости између идеала и изазова савременог живота.

       Временом, људи су се удаљили од Исуса и његових моралних принципа. Морамо остати досљедни Исусу и вјери да би свијет опстао.